Poslovne vijesti - Srbija

I rakija od dunje može da bude srpski izvozni adut

U prvih deset meseci ove godine proizvođači su na druga tržišta prodali ovog alkoholnog pića u vrednosti od oko 16,4 miliona evra, što je 30 odsto više nego u istom periodu 2024, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS). Istovremeno, značajno je i više destilerija koje proizvode rakiju za prodaju pa je u kratkom periodu njihov broj sa 1.000 uvećan na oko 1.300.

Dr Branko Popović iz Instituta za voćarstvo u Čačku, jedan od najboljih poznavalaca tehnologije proizvodnje i najzaslužnijih za podizanje kvaliteta ovog alkoholnog pića kod nas i u svetu, kaže za „Politiku” da je dobro što rakije ima, što se proizvođači trude i razvija ta vrsta proizvodnje, ali da sada moramo da budemo veoma oprezni u nastupima na stranom tržištu, posebno sa kakvim kvalitetom izlazimo. Upozorava da nikako ne smemo da dozvolimo, kao što je to bio slučaj pre 50 godina, kada smo krenuli sa masovnim izvozom naših rakija, naročito šljivovice, da posle izvesnog vremena dođe do pada kvaliteta, što je dovelo i do toga da su mnogi kontingenti bili vraćeni ili je bio obustavljan izvoz.

– Kada raste kvantitet, uvek postoji opasnost opadanja kvaliteta. Naročito kada je reč o šljivovici i onda kada postoji želja da se proizvede ova voćna rakija koja je sazrevala veći broj godina u hrastovim buradima. Dešava se da u tom slučaju dođe do pada kvaliteta. Jer pojedini proizvođači hoće mnogo brže da stave svoje proizvode na tržište – kaže Popović.

On smatra da je ovo realna opasnost koja će nam sigurno pretiti u proizvodnji narednih tridesetak godina ako bolje ne regulišemo pravila. Zato je važno da održimo kvalitet do kojeg smo mukotrpnim radom došli u prethodne tri decenije kada je i kvalitet šljivovice značajno porastao.Prema njegovom mišljenju, ako smo bar četvrt veka radili da podignemo kvalitet i svest proizvođača i potrošača kako jedna rakija, naročito šljivovica, treba da izgleda i koji kvalitet treba da ima, toliko će nam vre
mena sigurno biti potrebno za proširenje kapaciteta. Da u toj igri ostanu samo oni proizvođači koji zaista žele da svojim kvalitetom traju godinama na tržištu i da na osnovu tog svog kvaliteta nešto dugoročno i zarade.– Brza zarada u proizvodnji voćnih rakija jednostavno nije moguća. Ili možda i jeste, ali po cenu velikog pada kvaliteta i kompromitovanja – ističe
Popović.

On takođe smatra i da finansijski efekti od izvoza domaće rakije ni izdaleka nisu oni koji bi trebalo da budu. Jer u odnosu na celokupan izvoz naše poljoprivredne i prehrambene industrije udeo izvezene količine rakije je mali s obzirom na naše potencijale. Podseća da francuski konjak donese Francuskoj pet milijardi evra od izvoza, viski takođe toliko. Ali za takve rezultate mora dugoročno da se radi. Važno je i u narednom periodu pokrenuti stručnu i naučnu raspravu o tome kakve kategorije šljivovice u ovoj zemlji treba da se proizvode i kako će ta rakija biti deklarisana.

– Šljivovica je piće sa mnogo lica. Zaista postoji mnogo različitih kvaliteta, mnogo mirisa i ukusa i različitih boja koje zadovoljavaju potrebe različitih potrošača. Kako će se koja rakija deklarisati, na koji način će se proizvoditi, mislim da ostaju sad u narednom periodu da se to izdefiniše na pravi način. Sada imamo samo šljivovicu kao šljivovicu, a postoji mogućnost da ona bude kategorisana na više načina, što bi verovatno doprinelo da se još dodatno izdvoje proizvođači koji primenjuju vrhunske metode u proizvodnji svojih rakija – kaže on.

Na pitanje koja bi još rakija iz Srbije mogla da ima bolji marketing i perspektivu za izvoz, Popović bez dvoumljenja ističe da je to dunjevača jer imamo jako dobre sorte ovog voća. Takođe i
proizvođači su dobro savladali tehnologiju proizvodnje tako da sada već imamo ove voćne rakije izuzetnog kvalitete koje bi mogle da budu veoma interesantne za inostrano tržište.

Pre svega zbog svoje specifične arome, ali napominje i da dunjevača, slično šljivovici, ima ne toliko mnogo lica, ali ih ima bar dva. Postoji bezbojna rakija od dunje, koja se odlikuje karakterističnim mirisom na samu sortu. Ali i one obojene koje su sazrevale u hrastovim buradima, koje imaju različite nijanse (žute, zlatnožute, mrkožute…) koje pored tog mirisa na dunju, imaju izuzetno lepe mirise i na hrastovinu.

– To bi mogla da budu ta neka dva izvozna aduta Srbije što se tiče proizvodnje jakih alkoholnih pića. Za ostale rakije smatram da nema mnogo prostora – kaže Popović. Kajsijevaču dosta proizvode Mađari, Austrijanci, Italijani… Možemo da budemo interesantni, ali ne toliko jer nemamo dovoljno kajsije i ovom vrstom rakije zadovoljavamo sopstveno tržište. Rakija od grožđa takođe za nas nije suštinski perspektivna jer se proizvodi u celom svetu u svim vinogradarskim zemljama gde je ovaj sektor razvijeniji nego kod nas. Kruška takođe nije toliko interesantna za izvoz, ali za domaće tržište jeste. Poslednjih godinama imamo izuzetno kvalitetnih kruškovača, što ranije nije bio slučaj jer je vrhunac kvaliteta bila rakija od sorte viljamovka. Danas se ona pravi i od drugih sorti, ali su namenjene isključivo užem krugu potrošača, dok na svetskom nivou ta vrsta voćne rakije nije preterano zanimljiva.